“Yes, you know it's true

I just can't stop thinking of you.”

Nisam baš inspirisana za pisanje ali naslućujem da bi se blokada mogla uskoro otkloniti. I čim napisa ovu rečenicu, padoše mi na pamet riječi iz jedne pjesme:

“Razbij blokadu u srcu mome,

jedino ti to možeš,

drugi nek se sklone.”

Nisam mislila priznat, ali riječi su iz jedne folk pjesme, al’ šta to mari, nije bitno ko govori, nego šta govori.

…

Prođe mi danas kroz glavu šta je to što ja želim od života. Čini mi se da sam nekad bila ambiciozna, ali sada baš i nisam. Suzio se krug mojih želja. Naravno da se želim još obrazovati i raditi na svom znanju koje je prilično skromno, ali ne želim da se toliko zadubim u to da mi čojk (ako mi ga Bog da) kod kuce nema sta jest.

Izbrisah čitav pasus o svom tipu muskarca (šteta, bio je bas zanimljiv 🙂 ), jer taj tip bi slučajno mogao odgovarati jednom tipu koji ovo bude čitao, hahaha…pa i taj belaj.

Što se tiče života u tom zamisljenom braku, ne očekujem da cvjetaju ruze i očekujem brdo kompromisa, što sa moje, to sa njegove strane, s tim da bi mozda s moje strane trebalo biti malo više, jer Allah je muskarca stvorio za jedan stepen višim.

Pade mi sad na um da sam kroz mnoge postove tipa zamisljanja zajednickog života, procitala to da ne bi trebalo da samo zena pere suđe i sl. Ne znam zasto, ali meni bi bilo ispod časti gledati svog muskarca da pere suđe, a ja recimo sjedim bresposlena. Drugo je kada sam bolesna ili nečim baš zauzeta. I ne znam sto je toliki problem u tom suđu. Ja bas volim prat suđe. Od svih kucnih poslova, taj mi je najomiljeniji. Pogotovo ako ima vruće vode, nekako mi se živci opuste tokom tog pranja.

Ali ono što baš ne volim, to je peglanje. Nije da ne volim, nego ja to i ne umijem raditi kako treba, no ne znaci da ne bih mogla savladati tu tehniku kada bih imala malo više prakse, tj. kada bih zivjela sa nekim ko bas voli da mu je sve ispeglano. Ono toliko ga volim, da mu i gaće peglam, hahha, i to s pjesmom na usnama, a on meni zauzvrat da..hm…šta mi da…pa trebalo bi nesto da mi da, definitivno, neću dzabe radit. 😀

Jos jedna stvar mi sada pade na pamet, tj. jedno sjećanje: kada smo ja i moja prijateljica komentarisale jednog tipa u studentskoj menzi koji je bas mogao mnogo pojest, a nekako je bio ko od stijene odvaljen, muzevan, itd. I obratimo mi paznju na to kako on slatko jede, kad cu ti ja izvalit:

“Nema nista ljepše od apetitli muškarca. Jede ko pravi čojk, ne prebire po tanjiru ko da je na dijeti.”

Vodeći se prema toj  rečenici, moj muz bi dakle trebao biti apetitli muskarac. Ali i ta osobina ne treba dosezati do granice bezobrazluka, kada recimo jede i ispred mene, a i to sam dozivjela.

Nešto me odjednom prenu iz ovog zamisljanja o tome šta bi moj zamisljeni muskarac trebao biti a sta ne bi, i uvidjeh…da sve to nije vazno i da se preko mnogo čega moze preci, ali preko ZADRTOSTI ne moze.

Shvatila sam da je to osobina koju najviše mrzim kod ljudi i da je u suprotnosti od svega što ja jesam. Zadrtost moju toleranciju za koju smatram da je stvarno jaka, razbija u komadiće i ne ostaje nista od nje.

Ljubav, koliko god bila jaka, isto tako nije dovoljna za zajednicki suzivot, jer mozes ti voljeti i nekoga ko to ne zasluzuje.

Nekad sam vjerovala u teoriju da se suprotnosti privlace, i ta teorija djeluje kada je u pitanju pocetna zaljubljenost ili fatalna uništavajuca ljubav, ali ne i kada je zajednicki suzivot u pitanju. Tu se pokaze sva pogubnost tih suprotnosti.

Trebalo bi da muz i zena imaju suprotnosti koje su takve prirode da samo jedno drugo nadopunjavaju u nekim stvarima, a ne da se razilaze i dolaze u nepremostivi konflikt.

Dobra komunikacija je jedna od kljucnih stvari za zdrav odnos u braku. Ona čini više od pola privlacnosti. Mnogi ozenjeni ljudi kao i udate zene ostanu zeljni lijepih i sadrzajnih razgovora, jer takvih razgovora nemaju sa svojim partnerom.

Na kraju samo mogu reci da se nadam da ce Allah sve to urediti onako kako On misli da je najbolje, te da ce moj srčani vid ojačati do te mjere da prepoznam onoga ko ce me zaista učiniti srecnom kao i to da ja samu sebe prepoznam kao onu koja je u stanju njega usreciti više nego bilo koja druga.

Sanjala sam sinoć san iz kojeg nisam zapamtila ništa osim ove rečenice, nakon koje sam se i probudila:

“Dobre stvari su da se žive, loše stvari su da se prežive.”

Hm…