Steže me ovaj svijet.
Plovim brodom
ali ne vidim nigdje mora.
Zatvorili su me u jednu malu kabinu
dok se oni vesele na palubi
i uživaju u lijepom pogledu.
Zli ljudi.
Zatvorili su me.
I moje je srce zatvoreno.
Ovo tako osjećajno srce.
Zar ono da zatvoreno bude?

Odglumila sam neke ljubavi
samo zato jer sam ih tako jako trebala
a srce nije htjelo da se otvori.
Kada si gladan ljubavi
pojest ćeš i slabo pečen kruh.
A ja sam bila gladna.
Ko mi moze suditi za tu glad?
Ko moze ovu prirodu da suzbije?

Sada više ništa ne mogu da odglumim
na neko duze vrijeme.
Ne mogu više da povjerujem u svoju laž.
Zaplela sam se
A srce se zatvorilo.
Sada ne znam
kako da živim željna ljubavi
a zatvorenog srca.
Bolesnog.
Nagriženog.

Venem.
U iskušenjima
ne snalazim se.
Ne vidim jasno.
More me prividne ljubavi.
Tako su stvarne.
Ne mogu čak ni da ih razlikujem.
Čak sam i plakala zbog njih
I srce je lupalo.
O, zaista je srce lupalo
kao da zbilja volim.
A željela sam da volim.
Tako sam to silno željela.
Toliko da sam samoj sebi slagala
da uistinu volim
i povjerovala u to.

Željela sam da preduhitrim ljubav.

(Arhiva: 2014)